Home  //  Hrana i Piće  //  Vesti  //  Svetski dan sajmova

Početkom juna je Beogradski sajam, nosilac sajamske industrije u ovom delu Evrope, obeležio Svetski dan sajamske industrije (Global Exhibition Day). 

Ovaj dan promovisan je 2016. godine kao prilika da se ukaže na globalni značaj sajamske industrije i njen pozitivan uticaj na poslove, biznis, inovacije i lokalne investicije. Već prve godine obeležen je u više od 60 zemalja sveta, uz učešće preko 1000 učesnika i više od 30 partnerskih udruženja. Zamišljeno je da se tada, pod sloganom "Misli globalno - deluj lokalno", širom planete preduzimaju različite aktivnosti, koje imaju zajednički cilj da naglase izuzetan značaj, ali i vitalnost sajamske industrije.

Ta globalna sajamska industrija, čiji je Beogradski sajam ugledni faktor, danas podrazumeva oko 31.000 sajamskih izložbi različitih veličina i formata, sa više od 4,4 miliona kompanija-učesnika, koji dolaze u kontakt sa preko 260 miliona posetilaca. Na godišnjem nivou, oni ostvare potrošnju od oko 98 milijardi evra.

Beogradski sajam je, prema podacima Međunarodne unije sajmova (UFI) za 2017. godinu, jedan od 1212 svetskih sajmova koji imaju najmanje 5000 kvadratnih metara zatvorenog izložbenog prostora (po nekim merilima Beogradski sajam ima i 20 puta više od te donje granice), a ukupan zatvoreni izložbeni prostor svih tih sajmova dostigao je 34,8 miliona kvadratnih metara. U prilog tvrdnji da je sajamska industrija u ekspanziji, zapaženo je kontinuirano povećavanje globalnog sajamskog prostora za prosečno 1,3% godišnje od 2011. godine. 

Gotovo je sigurno da je UFI bio inspirisan prošlogodišnjim ekskluzivnim istraživanjem u vezi sa uticajem Beogradskog sajma na ovdašnju privredu kad je procenjivao da je u kompleksnoj sajamskoj industriji danas direktno angažovan "ekvivalent" od 680 hiljada ljudi sa punim radnim vremenom, ali i da inditrektno, u vezi sa turizmom, transportom, smeštajem, opskrbom hranom i pićem i sl. angažuje dodatnih 1,8 miliona "ekvivalentnih" radnika sa punim radnim vremenom, odnosno znatno više ako se računa sa njihovim realnim povremenim angažmanom. 

Share

Najnovije vesti


Kafana je moja sudbina

Jovan Mrđenović,ugostitelj

Kafane su bile deo života čaršije. Nosile su poseban duh, neobičan, lepršav, nepredvidiv, duh koji je profilisao kulturni, zabavni i društveni život grada...



Tata mata

U kući u kojoj je pre rata živeo Mata Milošević, jugoslovenski reditelj, glumac i profesor, iskusni ugostitelj Milan Miculović otvorio je restoran dalmatinskih specijaliteta, konobu Tata Mata. Na tom mestu, u Dalmatinskoj ulici u Beogradu,...



Novi i trendi restorani

Pogledajte šta se sve zanimljivo otvorilo širom sveta u prva tri meseca 2018. 



Meso i još malo mesa

Šta se jede u srpskim restoranima?

Samo u Beogradu, prema podacima Horesa ima oko 2000 objekata koji služe hranu. Među njima je najveći broj onih koji služe roštilj i od tog broja malo je francuske kuhinje, japanske, vijetnamske, grčke, španske,...