SVETLANA BOŽOVIĆ, AFH MENADŽER U KOMPANIJI STRAUSS ADRIATIC, U INTERVJUU ZA CAFE BAR & RESTORAN GOVORI O POSTPANDEMIJSKOJ ERI I PROBLEMIMA S KOJIMA ĆE SE SUOČITI SVE OBLASTI HoReCa SEKTORA. AKCENAT JE, IPAK, STAVLJEN NA TRŽIŠTE I NOVE TRENDOVE U KULTURI ISPIJANJA KAFE

Svetlana Božović, diplomirani ekonomista, radi na poziciji AFH menadžera u kompaniji Strauss Adriatic, čiji je deo od 2003. godine. Iza nje su brojni stručni kursevi i seminari koje je završila s jednim jedinim ciljem: da usavrši pripremu i serviranje kafe, kao i da to znanje prenese mladim kadrovima. Kako sama kaže, vrlo je ponosna na činjenicu da je obučila više od hiljadu barista iz Srbije i regiona.
S tom energičnom poslovnom ženom započinjemo razgovor o aktuelnom trenutku u kojem se našla čitava svetska privreda. Srbija se ni po čemu ne razlikuje od ostatka sveta, jer je i kod nas ugostiteljstvo delatnost koja je možda najviše štete pretrpela usled pandemije

– HoReCa sektor nesumnjivo je najviše pogođen epidemijom, mi smo sve vreme u kontaktu s kupcima koji su jedva dočekali otvaranje lokala. Mart, april i maj uglavnom su dobri meseci za HoReCa kanal jer se otvaraju bašte, a nije previše toplo. Nažalost, sada nisu uspeli da se vrate na stari volumen. Prema našim procenama, u ovom trenutku promet u kafićima i restoranima vratio se s maksimalno 60-70 procenata, dok u hotelima i dalje sve stoji. Iskreno se nadam da neće biti najavljenog drugog talasa i da ćemo uskoro svi moći da se opustimo i vratimo starim dobrim navikama. Iako je nas zbog posla mnogo pogodilo zatvaranje lokala, mislim da je to bila dobra odluka, jer bi u suprotnom teško bilo kontrolisati ljude u ugostiteljskim objektima, pa bi i posledice bile mnogo ozbiljnije.

Da li biste s nama podelili svoj utisak o tome kako vlasnici ugostiteljskih objekata vide svoju budućnost i šta očekuju?

– Vlasnici ugostiteljskih objekata prilično su zabrinuti, jer im je pandemija poremetila sve planove. Zasada se svi nadamo da će leto i jesen proći bez novog talasa koronavirusa i da će sektor ugostiteljstva moći da se oporavi do kraja godine.

 Vaša kompanija posluje i u regionu. Kakvo je tržište espreso kafe u okolnim zemljama?

 – Tržište espresa nesumnjivo raste i kod nas i u regionu.

 Koji su vaši planovi za naredni period? Da li ćete nas uskoro obradovati nekim novim proizvodima?

– Prioritet nam je da održimo kvalitet proizvoda, da organizujemo što više treninga za bariste. Moto Strauss Coffee-ja jeste da se stalno otkrivaju novi ukusi i pita šta je sledeće. Otkako smo pre dve godine plasirali novi blend, Doncafé barista espresso, potražnja za tim našim proizvodom ne jenjava, jer ga odlikuje sve ono što se od vrhunskog espresa i očekuje: savršen balans, jačina, intenzivna aroma i stabilna krema, pa smo tako zadovoljili i ukuse najizbirljivijih kupaca. Zato tim vrhunskih stručnjaka i dalje radi na pronalaženju raznovrsnih, sezonskih i originalnih vrsta kafe jedinstvenog porekla, koje se nalaze na plantažama širom sveta, a sjedinjuju se u našim blendovima. Dalje planove za širenje na tržištu otkrićemo kada budu aktuelni.

 Koji su svetski trendovi konzumiranja kafe u HoReCa sektoru i koliko se oni prate kod nas?

 – U svetu su i dalje u trendu single origin kafe. Trendovi se sve više prate i kod nas, ima raznih vrsta kafe na tržištu, blendova, 100% arabika, svetlo prženih, tamnih… Izbor je baš veliki. Trend otvaranja coffee shopova podigao je svest potrošača o espreso kafi, a mi smo ponosni na to što smo pioniri u edukaciji tržišta i što je naš trening centar doprineo unapređenju kulture ispijanja espresa.

 Kako baristi tretiraju vaš proizvod? Da li ste zadovoljni u tom pogledu? Kako reagujete kad dobijete lošu kafu, koliko je bitna edukacija?

 – Oduvek smo imali dobre odnose s kupcima, a pogotovo s njihovim baristima. Pre početka saradnje s nekim lokalom, naš sertifikovani barista trener David odradi najmanje jedan trening s baristima tog kafića. Kasnije ih redovno obilazi, a baristi se često odlučuju i za više nivoe obuke kod Davida. Mi smo otvorili prvi trening centar u Srbiji 2004. godine i od tada je mnogo lokala prošlo naše obuke. Trening je nekada bitniji i od aparata, pa i od samog kvaliteta kafe. Svi volimo kada dobijemo šoljicu kvalitetne kafe, a sada sve više lokala služi kapućino s latte artom, što uvek izmami zadovoljstvo kod gosta. Po znanju barista, kvalitetu kafa, ali i po željama i navikama konzumenata, sve smo bliže Italijanima.

Da li i koje benefite dajete novim kupcima?

 – Uvek se trudimo da razumemo potrebe kupaca, pa im u skladu s tim i izlazimo u susret. Svakako bismo izdvojili naše treninge na koje dosta polažemo, tako da naš trener David svake godine pohađa edukacije koje organizuju SCA (Speciality Coffee Association) i druge svetske škole. Smatramo da je to jedno od naših najjačih oružja, čime se izdvajamo na tržištu. Kvalitet proizvoda i usluga uvek nam je na prvom mestu, jer samo tako možemo da opravdamo poverenje kupaca i potrošača.

Barcaffé Lattiato donosi uživanje u neodoljivom kremastom ukusu u toplim letnjim danima!

Sve što vam je potrebno u ovim vrelim danima jeste prava ledena poslastica – Barcaffé Lattiato kafa. Da biste se rashladili, dovoljno je daotvorite savršeno ohlađenu flašicu napitka i prigrlite kremasti ukus zadovoljstva koji osvežava. Neodoljivi spoj svežine i najkvalitetnije 100 odsto arabike i mleka dostupan je u tri ukusa – vanila, karamela i irish cream.

Svaka flašica Barcaffé Lattiata donosi uživanje u jedinstvenom kremastom ukusu, uz neverovatno laku upotrebu. Jednostavno otvaranje i zatvaranje flašice je kao stvoreno za one koji su stalno u pokretu i kojima je neophodna doza energije i osveženja, kako bi u potpunosti osetili sve čari leta gde god bili.

Ova okrepljujuća hladna kafa je savršena poslastica za bilo koji deo dana – bilo da je u pitanju jutarnje razbuđivanje, popodnevna užina, osveženje na poslu ili putovanju. Bogata aroma prave kafe i zavodljivi ukusi vanile, karamele ili Irish cream-a spojeni su u divnu poslasticu vrhunske Barcaffé Lattiato kafe za poneti!

Dobro rashladite svoj omiljeni ukus, osvežite se, vratite energiju i uživajte u trenutku posvećenom sebi uz najukusniju ledenu kafu – jer sve je lako uz Barcaffé Lattiato!

Klubska atmosfera, muzika, društvo i sve ono što nam donosi noćni život su nam nedostajali tokom globalne pandemije koju je izazvao COVID-19, kao i tokom vanrednih mera koje su se sprovodile na teritoriji naše zemlje. S druge strane, globalna pandemija uticala je i na živote onih koji su sama srž klubske scene i koji zbog ove krize nisu mogli da rade svoj posao (di-džejevi, tehničari, barmeni, čistačice, obezbeđenje i dr.)
Ovu situaciju prepoznao je brend Jägermeister koji je i pokrenuo globalnu inicijativu #SAVETHENIGHT za direktnu pomoć ugostiteljskoj i kreativnoj industriji. Finansijska pomoć omogućila je kreativcima koji strastveno rade svoj posao u klubovima, barovima i kreativnim industrijama vezanima za noćne izlaske da i dalje rade ono što vole, a milionima ljudi, koji su usled karantina bili željni noćnih izlazaka, da se zabave kroz online aktivnosti koje su besplatno mogle da se prate na stranicama Jägermeistera.

Kroz #SAVETHENIGHT Fond Jägermeister je osigurao donacije vredne više od milion dolara za direktnu pomoć klubovima i barmenima, tu je i paket vredan milion dolara za više od 300 umetnika koji čine Jägermeister globalnu mrežu, a u sklopu projekta podržana je i inicijativa #UnitedWeStream za očuvanje omiljenih mesta za izlaske koja je pokrenuta u Berlinu.

Prvi #SAVETHENIGHT Facebook stream u Srbiji organizovan je sa tehno katedralom Dragstore iz Beograda i Tijanom T. Facebook stream je trajao 12h, a Tijana T je puštala muziku u zatvorenom klubu tokom policijskog časa, od 17h do 5h. Ljubitelji ovog zvuka, dok su uživali u njenoj muzici, mogli su i da učestvuju u dobrotvornoj akciji, a sav novac je išao zaposlenima tog kluba.
Drugi i treći Live stream organizovan je u saradnji sa beogradskim klubovima Hype i Gajba. Poznati domaći I svetski di-džejevi Marko Nastić, Danijel Čehranov, Nexie, John Belk, Peppe i Vuk Smiljanić su se pobrinuli da ljudi koji su poštovali mere #ostanikodkuće barem na trenutak zaborave na pandemiju i totalni lockdown.
Četvrti stream je ponovo organizovan u saradnji sa nezavisnom industrijom Dragstor i klubom Dim, iz kojeg su muziku puštali Feloneezy, Kӣr i Komplex. A poslednji #SAVETHENIGHT stream emitovan je direktno iz Novog Sada, kluba PUBeraj, odakle je muziku puštao fenomen elektronske muzike - Wet Dreams u čijem sastavu su Fakir, Dachony i Aleksandar Zec.

#SAVETHENIGHT Srbija proglašen je za među dva najbolja projekta izvedenih u okviru Jägermeister globalne mreže.

Hvala što ste pomogli da se klubski život održi i tokom pandemije i ostanite Meisteri.

Kako bi podržala ugostiteljske objekte i omogućila njihovim gostima da se osećaju bezbednije, Apatinska pivara je snabdela zaštitim sredstvima više od 1.500 kafića i restorana širom Srbije. Podeljeno je 45.000 rukavica, 23.000 maski i 3.000 litara dezinfekcionog sredstva. Sada svi ljubitelji piva mogu da uživaju u ukusu svežeg piva i da se osećaju potpuno bezbedno dok borave u kafićima i restoranima.

Kada su početkom maja sa radom počeli ugostiteljski objekti, na snazi su i dalje ostale preporučene mere zaštite, što podrazumeva da zaposleni u tim objektima moraju da nose zaštitne maske i rukavice, kao i da pojačaju dezinfekciju celog prostora. Takođe, na snazi je i dalje ostala mera, koja propisuje razmak između stolova.

- Ugostitelji su najviše osetili ovu krizu, a funkcionisanje restorana i kafića se i sada odvija u značajno izmenjenim okolnostima. Donirajući zaštitnu opremu želeli smo da podržimo ugostiteljske objekte, konobare i goste. Verujemo da će to dodatno doprineti zajedničkim naporima da se svi osećaju bezbednije - kažu u Apatinskoj pivari.

Kako bi obezbedili ljubiteljimaJelen piva uživanje u omiljenom piću sve zalihe koje su postojale u ugostiteljskim objektima, biće zamenjene, novim, svežim pivom.

U planu i dodatne aktivnosti kojima će Apatinska pivara pomoći ugostiteljima da se priviknu na tzv. novu normalnost. Poštujući sve propisane preventivne mere  i stavljajući bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost kupaca i potrošača, na prvo mesto,  Apatinska pivara je svoje poslovanje u potpunosti prilagodila novonastaloj situaciji.

Vino je deo mnogih slavlja i lepih trenutaka. Tokom vanrednog stanja Vinarija Tikveš je omogućila svojim konzumentima da naruče vino koje će biti dostavljeno na kućnu adresu. Procedura za Home delivery je vrlo jednostavna i dostupna svim fizičikim i pravnim licima. Pozivom na broj telefona 060 359 90 05 ili slanjem na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. mogu da se naruče omiljena vina.

Moguće je učiniti dane u izolaciji kvalitetnijim uz vino, ali važno je znati da je svaka dostava strogo kontrolisana uz masku i rukavice, pa će uživanje u porodičnoj atmosferi biti još sigurnije. U ovom trenutku moguće je naručiti Tikveš vino na teritoriji cele Srbije uz dostavu u roku do tri dana.

Mnogima od nas prečesto je nedostajalo vreme koje ćemo posvetiti samo sebi. Sticajem okolnosti poslednjih dana i nedelja čini se da ćemo imati dovoljno vremena za sebe, svoje misli i stvari, te ga valja pametno iskoristiti. Kako biste ovo vreme učinili još opuštenijim, sledi nekoliko načina kako da se posvetite isključivo sebi i kreirate svoju chill out zonu, u kojoj ćete moći potpuno da se isključite.

1. Složićete se da većina relaksaciju i čiliranje uglavnom povezuje sa muzikom. A kako biste uživanje u muzici dodatno obogatili, a u isto vreme i bili kreativni, predlažemo da napravite svoje playliste! Napravite različite, za svako raspoloženje i priliku – opuštanje, rad, vežbanje, tako što ćete uvrstiti svoje omiljene izvođače i pesme, ali istraživanjem ćete možda saznati za neke nove i tako proširiti svoje vidike.

2. Takođe, napravite kutak u svom domu koji će biti samo vaš! Taj kutak, koji će biti prostor za uživanje sa samim sobom, može biti u dvorištu, na terasi, pored prozora ili jednostavno svoj postojeći prostor za opuštanje dodatno dekorišite i oplemenite. Preuredite taj prostor sa jastucima kako bi bilo udobnije za što duže izležavanje, a možete ga dodatno ukrasiti mirisnim svećama ili raznim cvećem. Ovaj kutak vam može poslužiti za bindžovanje serija, čitanje knjiga, slušanje podkasta ili jednostavno popodnevnu dremku.

3. Za savršen chill out u svom kutku, obavezan sastojak jeste šoljica omiljene kafe. Svi znamo da su trenuci opuštanja još slađi uz kafu punog, kremastog ukusa. Jedna baš takva je Insta Grand koja se veoma lako i brzo priprema i idealna je za popodnevno uživanje. Naša preporuka je Insta Grand 3in1, karakteristične kremaste strukture, kao i 2in1, za sve one koji uživaju u bogatom kafeno-mlečnom ukusu bez šećera. Insta Grand kafa dolazi u većim pakovanjima, što znači da svoje trenutke odmore možete ispuniti punom šoljom ove kremaste kafe.

4. Dobar način je da vreme sa sobom ispunite i fizičkom aktivnošću. To mogu biti jednostavne vežbe istezanja, one malo zahtevnije čija uputstva i savete možete da pronađete na Youtube-u ili se prepustite vežbama opuštanja popuj joge i meditacije. A dodatan savet jeste da se nakon ovih aktivnosti prepustite dugom i opuštajućem kupanju, koje možete obogatiti omiljenom kupkom, aromama i mehurićima.

5. Pored opuštanja, važno je da budete kreativni i aktivni. Zato posvetite određeno vreme i svom omiljenom hobiju, ili pronađite novi! To može na primer biti kuvanje, kojim ćete svakako dodatno ugoditi sebi i svojim čulima.

U kompaniji Glovo naš glavni prioritet tokom ove epidemije uvek su bezbednost, zdravlje i dobrobit naših zaposlenih, korisnika, kurira i partnera.

Vlada Srbije pokrenula je vanredne mere ograničenja kretanja i zatvaranje granica radi daljeg sprečavanja širenja Covid-19 (koronavirus).

Opseg ove epidemije i dugoročan uticaj još uvek nisu poznati, a važno je slediti savete i smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i nadležnih tela za javno zdravlje.

Hrana, namirnice i farmaceutski proizvodi smatraju se neophodnim, te će kuhinje restorana, supermarketi i apoteke biti otvoreni tokom ovog perioda nesigurnosti. To znači da ćemo i dalje ostati aktivni - sve dok nas lokalne vlasti ne upute drugačije - nudeći podršku i usluge dostave ovih osnovnih stvari svim građanima.

Ovo je veoma težak trenutak za naše partnere, od kojih su mnogi najteže pogođeni zatvaranjem, merama socijalnog distanciranja i merama ograničenja kretanja u gradovima. Oko 90 posto naših partnera su nezavisni restorani i blisko sarađujemo sa restoranima i poslovnim udruženjima, ne samo po pitanju lanca snabdevanja, već da bismo pokušali da pomognemo industriji da se snađe u neizvesnosti oko ove pandemije. Takođe blisko sarađujemo sa kuririma kako bismo bolje razumeli njihove potrebe i nastavili poboljšavati način na koji poslujemo, jer u ovim trenucima njihova je uloga jednako važna kao i ranije.

Osim hrane, kao uslugu dostave na zahtev, možemo pružiti nabavku namirnica, kao i farmaceutske proizvode. Imamo obavezu da pokušamo da te predmete učinimo što dostupnijima, posebno za one građane kojima je pomoć najpotrebnija. Važno je da se svi okupimo i da učinimo onoliko koliko možemo da pomognemo jedni drugima.

S obzirom na brzinu kojom se koronavirus proširio, takođe smo odlučili da primenimo različite mere u cilju izbegavanja, što je više moguće, prenošenja virusa između korisnika, distributera, partnera i zaposlenih. Ove mere uključuju:

- Saradnja s lokalnim vlastima i industrijom u pronalaženju načina za održavanje sektora ugostiteljstva - Komunikacija saveta i smernica Svetske zdravstvene organizacije svim korisnicima, distributerima, partnerima i zaposlenima

- Podrška prikupljanju i isporuci osnovnih životnih stvari, poput lekova i farmaceutskih proizvoda ili hrane i namirnica, posebno među korisnicima koji pripadaju rizičnim grupama, kao što su stariji ljudi, ili organizacijama kao što su starački domovi itd.

Pored toga, kompanija razmatra i druge konkretne mere za korisnike, distributere, kurire i partnere

Korisnici i distributeri:

- Dostava bez potpisa koja znači da kupci više neće morati da potpisuju narudžbine po isporuci

- Isporuke „bez kontakta“ omogućavaju kupcima da zahtevaju da se narudžbine ostave/spuste na određenom mestu po njihovom izboru

- Preporučuje se digitalno plaćanje u svrhu ograničavanja direktnog kontakta između kupaca i kurira

Za kurire:

- Obezbeđivanje rukavica i dezinfekcionih sredstava kuririma

- Kanal komunikacije koji se prati 24/7 za pitanja koja se odnose na Covid-19

Partneri i zaposleni:

- Preporuke koje se tiču dezinfekcije kesa za dostavu, postupaka za rukovanje i postavljanje porudžbina na predviđene površine.

- Nove informacije o higijeni koje se šalju zaposlenima, kuririma, partnerima i tiču se najboljih praksi i najnovijih informacija koje daje SZO.

- Obustava putovanja zaposlenih i svih događaja. Uspostavili smo rad na daljinu za sve zaposlene, sa posebnom pažnjom za ranjivim grupama (trudnice, one s trudnim partnerkama, osobe zadužene za grupe ljudi pod posebnim rizikom, zaposlene koji su nedavno putovali u pogođeno područje, itd.)

GOSPODINU S LJUBAVLJU

Ovo je pravi naslov za priču o Slobodanu Dakiću Daki, čuvenom ugostitelju iz Zemuna koji je marta 1981. godine otvorio kultni restoran Daka u mirnom kraju Zemuna, u Hercegovačkoj ulici. Time je počelo novo doba za beogradsko i srpsko ugostiteljstvo. Beograd i Zemun u to vreme bili su dosta manje varoši. Sve se znalo. Otvaranje restorana Daka već je u najavi izazvalo veliko interesovanje. Do tada privatnih restorana nije ni bilo. Postojale su kafane koje su radile u okviru fudbalskih klubova i sportskih društava. Istog dana u Beogradu se otvaraju kafane Vuk, Dušanovački cvet i Rubin na Košutnjaku. Radoznalost Beograđana bila je na vrhuncu. Ljudi su se utrkivali da što pre vide to novo čudo. Kafane Vuk, Dušanovački cvet i Rubin bile su lepo uređene, moderne i komforne, ali nisu donele nešto novo. Sve u njima bilo je isto i već viđeno, samo malo više upeglano. To je podrazumevalo isti pristup poslu i gostu kao i pre rata.

Ali restoran Daka doneo je revoluciju u ugostiteljstvo tog vremena. Slobodan Dakić nije bio čovek iz ugostiteljske branše. On je shvatio da ugostiteljstvu treba novi pristup i da je potrebno menjati stara pravila. Pravilo broj 1, u restoran može da se dođe samo sa unapred izvršenom rezervacijom. Drugo, restoran je imao pauzu od 17 do 19 sati. Da isteraš Srbina iz kafane u pet po podne, do tada je izgledalo kao nemoguća misija. Daka je u tome uspeo, ispred restorana stajao je otirač metar sa dva i tu je ostajao preko noći, nije bio vezan lancem i niko ga nije ukrao. Kaputi se nisu ostavljali preko stolice, prihvatao ih je garderober. Restoran je imao centralno grejanje i perfektnu klimatizaciju koja je bila vrlo neobična pojava tih godina. Ta klima imala je veoma brzu razmenu vazduha, a da bi se gosti još prijatnije osećali, Daka je postavio veliku rešetku na kojoj se pržila sveža kafa. Ventilator je taj predivni miris sveže pržene kafe ubacivao u restoran. To je atmosferu činilo još prijatnijom. Odlazak kod Dake podrazumevao je isti ritual kao i izlazak u pozorište. Trebalo je obezbediti rezervaciju, obući se svečano, uz neizbežnu tremu, kod žena naročito, i ono čuveno „Ne mogu opet ovo da obučem, to sam već nosila, svi će primetiti”. Toga dana obavezno se prao auto za tu priliku specijalno. Kod Dake je grunula cela Jugoslavija. Ljudi iz svih krajeva nagrnuli su u to novo čudo na Balkanu. Žene su se naročito divile uštirkanim blistavo belim stolnjacima od svilenog damasta i platnenim salvetama savijenim u obliku lepeze. U prozoru restorana bile su nonšalantno nabacane kutije svih mogućih cigareta. Gosti su te cigarete slobodno uzimali i prijavljivali konobaru na kraju večeri. Atrakcija restorana bila je i šarena turšija sastavljena od svega i svačega. Bilo je tu krastavčića, zelenog paradajza, šargarepe, nekog voća, pa čak i kisele lubenice. U velikim činijama stajalo je voće na ledu. Normativ porcija zaista je bio veliki u poređenju s tadašnjim standardima koji su iznosili 180–220 grama u društvenom sektoru. Dakine porcije bile su i posebno dekorisane, maštovito i sa ukusom. Na kraju se dobijao desert ili neko piće na račun kuće.

Bilo je to i po drugim pokazateljima prilično srećno vreme. U Beograd su došli direktori Boinga i Daglasa. JAT je kupovao nove avione. Tojota je ulazila na velika vrata s novim modelima automobila. Direktor Toyote, veliki hedonista, dolazio je kod Dake svakog dana. Jednom se požalio da mu ispod nogu smetaju pločice. Daka je za samo nekoliko dana postavio tepih, što se kaže „od zida do zida”. Izbor  čaša u restoranu bio je posebna priča. Bila je enigma odakle ih nabavlja. Poseban detalj bio je i veliki kamin s otvorenim ložištem. To je stvaralo izuzetno prijatnu atmosferu. U dvorištu te tipično vojvođanske kuće nalazio se ogroman prostor s mesarom, pušnicom, poslastičarnicom, ostavom za voće i povrće, velikim brojem rashladnih uređaja.

U taj hram ugostiteljstva i hedonizma, ja hrabro dolazim s kumom Zoranom Mirovićem 1982. godine. Uredno smo rezervisali sto i u petnaest do sedam banuli na vrata po bontonu, petnaest minuta ranije. Na vratima nas je sačekao uparađeni konobar. Ljubazno nas je pozdravio dok smo hteli da šmugnemo pored njega usput mu govoreći ime na koje je izvršena rezervacija, ali nije se ni on dao. „U redu”, rekao je, „rezervacija postoji, ali bih vas zamolio da malo prošetate. Sto vas čeka u 19 sati.” Kum Zoran i ja odstupismo rezignirano govoreći: „Zar iz kafane da nas neko vrati?!” To nam se nikad nije dogodilo. Malo smo duvali, ali smo ipak rešili da tih 15 minuta izgluvarimo po Zemunu. Prođe nekako i to vreme. Opet smo na vratima. Konobar još ljubazniji, samo cvrkuće, priča nešto o vremenu i vrućini koja se očekuje. Pokazuje nam naš sto, a ono lepota jedna! Fini tanjiri, prelepe čaše, uštirkane salvete. Raspoloženje se popravlja. Konobar nudi vina. Valjda sve što se proizvodi u Jugoslaviji postoji u vinskoj karti. Biramo mostarsku žilavku, jako i oporo belo vino. Stiže i kisela voda. Red je došao na hranu. Uzimamo mešani roštilj, koji se vrlo brzo našao pred nama. Kako ono kažu, i miris i ukus, savršenstvo. Jedva stižemo i da probamo šarenu salatu koja izgleda kao raskošni buket. U 20 sati ulazi gazda Daka. Pozdravlja goste blagim naklonom dok na sebi nosi lepo skrojeno odelo, tamno, na dva reda. Odlazi pravo za šank i počinje da zagleda čaše prema svetlu. A one ispolirane na visoki sjaj. Zna on to, ali i nama skreće pažnju da se i mi u to uverimo. Tek pristižu novi gosti. Gospoda doterana, dame u večernjim toaletama kao da dolaze na „Travijatu”. Praznik za svakog ugostitelja, služiti fini svet. Skupih hrabrost, pa priđoh šanku. „Gospodine Daka, ja sam Jovan Mrđenović, znate, i ja se spremam da otvorim nešto pa bih da vas pitam...” „Batice”, oslovi me on, „ja sam sad na radnom mestu i nisam u prilici da razgovaram sa tobom, nego ako imaš neko pitanje, dođi sutra u 15 sati, biću slobodan, ponesi olovku i papir, pa pitaj i zapisuj.” Opet sam bio razočaran, pa zar on tako sa mnom, a hteo sam samo nešto da pitam. Moj kum ljut kao puška. Raspoloženje nam ne popravlja ni odličan desert koji smo dobili na račun kuće. Odmah posle izlaska Zoran besno procedi kroz zube: „Ne misliš valjda stvarno sutra da dođeš?” „Mislim”, odgovorio sam. „Doći ćemo zajedno.” I dođosmo. Daka nas dočekuje kao rod rođeni. Vodi nas na sprat u kancelariju, veliku i lepo osvetljenu prostoriju, vrlo lepo nameštenu. Nasmejan, nudi piće. Odjednom drugi čovek. „Batice”, reče on, „sad pitaj sve što te interesuje, vremena imamo koliko treba. A ja sam pitao od Kulina bana pa naovamo, sve što mi je padalo na pamet. Dok sam ja pitao, kum Zoran je zapisivao. Pitao sam i ono što sam već znao, tek da proverim sebe. U tom trenutku stiglo je i meze. Njegove pouke bile su prave, prijateljske, gotovo roditeljske. Dao mi je kontakte, brojeve telefona, recepte, informacije, sve što sam poželeo.

Pitao je i on mene sve i svašta, između ostalog i na koje goste računam. „Kako na koje?”, uzvratio sam pitanjem. „Imam toliko prijatelja.” „Batice, prijatelje ne računaj u goste. Njih ćeš pozvati na otvaranje kao i na svaku proslavu. Prijatelji nisu baš pouzdani gosti. Oni imaju već svoje kafane. Njih tek treba pridobiti. Videćeš već.” Naravno, bio je u pravu. Razgovarali smo duže od dva sata. Izašli smo od njega raspamećeni i ubeđeni da sad znamo sve. Već do kola obećao sam da ću pomoći svakom ukoliko mi se ukaže prilika. Toga se držim do danas. Slobodan Dakić je stariji od mene svega jedanaest dana. Valjda je to presudilo što sam u životu ja učio od njega, a ne on od mene. Sve što mi je savetovao da uradim ja sam prihvatao, ono što nisam, koštalo me je kajanja.

Opijeni vinom i lepom pričom, vozili smo se zemunskim ulicama, ushićeni i srećni zbog uspešno obavljenog posla. Postao sam i ja, u nastavku priče, kako kažu, pristojan ugostitelj. Daka je i dalje pomagao svima. Svako od nas je ponešto štrpnuo od njega. Neko jelovnik, neko neku ideju, neko recept, neko radno vreme, neko personal... Ukratko, bio je koristan svima. Imao je Daka svoje rituale. Svaki dan je silazio do pijace, obilazio par dragih kolega i s njima pio po čašu vina, pitao za zdravlje i u 15 sati odlazio na ručak. Na stolu ga je čekala vruća supa i sve ostalo što sleduje. Zatvorio je restoran 2008. godine. Pitao sam ga zašto. „Batice, nije u redu da ugostitelj pripada nekoj drugoj generaciji u odnosu na svoje goste”, odgovorio je.    

Vreme prolazi, polako sve odlazi u zaborav. Daku sretnem s vremena na vreme. On i dalje živi svoj život po svojim pravilima, čuvajući lično dostojanstvo, kao i dostojanstvo ugostiteljske profesije. Mobilni telefon i dalje nema, ali svako zna gde će ga naći ukoliko poželi da ga sretne. Ako legende postoje, Daka je sigurno jedna od njih.